SVE o MENI

Regruteska

Sine moj...

Ti se majke secas nejasno... Dobre senke iznad kolevke... Poc'o si da pamtis prekasno... Osluskujem lepet andjela... Znacu valjda da je nadjem ja? Eh, mani me... Nas sam dom k'o cergu selio... Tepanja na vino mirisu... Njene stvari sam razdelio... Svaki praznik minu cuteci... Sebi nisam mog'o uteci... Stade sve... Samo zivot prodje... Sine moj, oci njene plave... Stize dan da u vojsku podjes... Cudni se ovde sveci slave... Ej... Sine moj... Kako da te pustim? Ti si sve sto mi od nje osta'... Di ces s tim trepuskama gustim? Zivot bas ne zna sta je dosta... Slusaj njih Sto uz bojni poklic legaju... Pevaju u slavu nozeva... Pevaju pa onda begaju... Poslo vreme s goreg na gore... Razigralo one Najgore... Sine moj... Gajde ce ti baba kupiti... Tamburu sa ticom sedefnom... Cure ce pred kucom pupiti... Nek se sorom digne prasina... Kad bataljon suknji marsira... Stade sve... Samo zivot prodje... Sine moj, oci njene plave... Stize dan da u vojsku podjes... Lumpuju... Usijane glave... Sine moj, sve su to barabe... Ne dam ja mog spomenka bokor... Derane... Drz' se tvoga babe... Nisi ti za taj jad i pokor, ej...

"Cestitka mnogo kasni,ali ljubav ne.

Vole te tvoji..."

I ti posle budi pametna.Narocito kada cestitka kasni citavih 20 godina i tri meseca.

Valjda je vazna ljubav.Ako je ima.

Ili je to osecaj krivice,griza savesti,proracunatost,manipulacija,dodvoravanje sracunato u cilju...

Nikada ne volimo zbog te osobe koju volimo,iskljucivo ljubimo sebe radi.A predmetu nase (vase)ljubavi i paznje neka je sreca najveca i blagi Bog u pomoci.

PS.Koverta u koverti u koverti  koverta u koverti cestitka a u njoj pare ?!?

Ne fijuce vise.Oduva mi dusu.U telu bez duse srce aritmicno udara kao da hoce napolje.Hoce daleko,sto dalje od odbacene caure koja je mogla postati leptir.Pulsira na vratnoj zili i odzvanja u usima.Srce moje izdajnicko.

Nema snega.

Nece ga ni biti. Bar ne jos.

Kosava duva...ocekuje se vedro i suvo vreme. Treba samo izdrzati njene intervale-dan,tri,pet,sedam ili dvadest i jedan dan...to pamtim. Dvadeset i jedan dan je duvala...bilo je kao da zivis u ekspres loncu! Dokazano produbljuje depresiju preuzimajuci ulogu krivca za pojacane emocije,praskave reakcije,napetost,nesanicu...eh,kao da nam je ona kriva.

Ovaj blog je u izgradnji (ne)miloscu graditelja crno-belog sveta.Prosucu malo crvene krvi i plavih suza ne bih li mu se umilila,dodvorila i nekako isplatila cenu koja raste iz dana u dan.Lose se cenkam,a i ne umem s majstorima ups. programerima..ili sta god,ja ne programirana da ubijem.Ne pada sneg da pokrije breg.... Eto.Sve o meni do proleca cami cekajuci template(jel se tako kaze?) po meri i nikako drugacije!

A ja cu da pisem!Pisacu ti pisma duga....ma neee,ARSEN....

Djevojka iz mog kraja

Provela je noc na putu
kojim krecu od davnina
nasi snovi prema svjetu
s Perkovica preko Knina

U ocima njenim more
svjetluca joj sol u kosi
ona neda da je slome
otima se i prkosi

Djevojka iz moga kraja
na usnama njenim kusam
okus prvih poljubaca
okus prvih torokusa
ima zelju da me ljeci
djevojka iz moga kraja

Provela je noc na putu
na kojem se nade gase
ostala je svu noc budna
u vagonu druge klase

U ocima njenim more...

Oduvek mi je dobro stajala crna boja.Secam se iscrpljujucih prepirki sa majkom i njenog petljanja u moj ukus.Neprestano je imala primedbi na moju "crninu".

Govorila je...-"Kao da me zalis!"

I kao sto u zivotu cesto biva da majka bude u pravu, crnina mi postade obelezje.

Nikada nisam previse razmisljala zasto se ,kod nas,zali za pokojnikom obucen u crno.

Moj mozak svakome daje za pravo da sam bira.Tuga je licna stvar.

U tridesetoj godini sama odabrah crninu.Instiktivno.Bez kalkulacija,bez namere.

Tada spoznah koja je ideja.

Slomljena od uzasa i neverice ne bejah u mogucnosti da normalno komuniciram sa svetom oko sebe.Crnina je dosla kao blagoslov i olaksanje.Vrsta oklopa koji te zaklanja.Pogledas osobu,vidis crninu i podsvesno promenis pogled,boju glasa i delicem svesti registrujes i razmislis sta ces reci,kako ces se ophoditi.

Osetih na svojoj kozi prednosti tog,pre svega,paganskog obicaja.

Osetih na svojoj kozi i jos po nesto.

Mlada,vitka zena u crnom svakome zapadne za oko.

Osecala sam se potpuno drugacije.Spolja je vrcala  seksualna energija od mene i ka meni,a ja iznutra mrtva.Osecaj koji se ne moze ni opisati ni zamisliti.

Mladost koja cvili umiruci protivno svojoj volji.

Kao robot..ustanes,napipas dzezvu,odbauljas do kupatila....pridjes ormanu.Otvoris ga i samo pruzis ruku.U tamu.U mrkli mrak.Unutra je sve crno.

Ali bukvalno bas sve!

I nemas nikakav problem sta ces obuci.

Mogla sam ja ostati zena u crnom za sva vremena,ali je pobedio razum.

Ljubav prema sinu.On zasluzuje boje,mnogo boja svuda oko i u sebi.

I danas, kada sam u specijalnim raspolozenjima,a to je uvek teska tuga ili zestoka strast(jebi ga i mi Cigani imamo dusu) posegnem za crnim.Ima neceg i u mantiji...

Crno je moja boja.Dodam ponekad belu.

Moj,naizgled crno-po malo beli svet,moje ne boje jesu osnov  kolorita koji nosim u sebi,a tek ponekad i na sebi,mnogo cesce oko sebe...

Ima neceg magijskog u crnini...

Pitala sam te jednom ne plasis li se Boga?(NE..plasis..kao da sam nesto drugo htela cuti.)

Ne razara te krivica zbog nase neljudskosti prema najmilijima?

I ako su mrtvi na zemlji,duse im vilene nad nama i sve vide i sve cuju.

Nismo MI ono sto je smelo da se dogodi.Ne njima.

Odgovorio si mi -"Ne brini,kada im se jednom pridruzimo imace razumevanja,vole oni nas!"Prilikom svakog sumanutog poigravanja sudbinom hvatah se za tu tvoju odbranu od sopstvene gluposti,od moje gluposti, od naseg ludila.

Posezao si zamnom ko ogladneli kurjak,a ja ti se davala bezglasno i potpuno.

Radosni u igri bez pocetka i kraja,okruzeni sopstvenim svemirom, ko u carobnoj kugli.

Dogadjali smo se bez reda,bez plana,sami od sebe za sebe...

Naucili tajni jezik ljubavnika,nas dvoje,dva najbolja prijatelja.

Setih se ovog jutra koliko malo je potrebno da uverimo sebe da smo posebni.

I da je zivot van kugle,u rukama onog istog Boga koga se "ne" plasimo.

A po malo i u nasim.

Cukni vo drvo

Na boga kamenja

ne sme frlale,

Od drugi poveke

ne sme gresele

So edna nadez

Za troska ljubov

Za malku sreka

Ziveeme

Pesni stihovi

Celi, fernani

noki nespani

solzi soleni

So enda nadez

Za troska ljubov

Za malku sreka

Ziveeme

Cukni vo drvo

Vistina e

Nadvor e prolet

Zivi sme

Cukni vo drvo

cukni tri pati

Zajedno da sme

Jas i ti.

Kako decinja

Vo krevet gusnati

ne stanuvame

A veke pladne e

Toa e ova, ova e toa

toa e toa, toa e se.

Bila sam na roditeljskom sastanku .Tralala tralala...i na kraju:Savet roditelja skole se dogovorio(direktor doticne osnovne skole kao nema veze sa tim)da otvori racun na ime JEDNOG RODITELJA na koji bi ostali roditelji,ko zeli i koliko zeli,novca uplacivali za potrebe skole!Obzirom da je Ministarstvo prosvete i sporta preuzelo kontrolu nad sredstvima,dosetili se kako da doskoce zakonu!I uopste necu ulaziti u pricu kako,zasto i zbog koga je smanjena samostalnost skola u raspolaganju parama,samo me zanima sta je u glavama tih roditelja?!Prijavih se da racun bude na moje ime...hehehehe.Pri tom ,sve sto je moglo od skolskog prostora biti izdato trecim licima-izdato je!Tako osnovna skola ima teretanu  i tako nasi klinci ne mogu u skolsku salu osim kada imaju fizicko,u skolsko dvoriste mogu preko ograde, kada nastava nije u toku,zakljucavaju se kapije lancima i katancima...Zaista koja li je pametna glava smislila takav biser?!

Na drugoj strani,deca koja vec sestu godinu treniraju kosarku su prosle nedelje iz veceri u vece nailazila na zakljucana vrata jedine kosarkaske sale u jednoj srednjoj skoli.Klub odrzava salu,promenili parket,postavili nove kosdarkaske table,semafor,krecili pomocne prostorije...a onda cika direktor(profesor biologije) kaze da nedeljom sala ne moze da se koristi jer i parket mora da se odmara,da dise!Ejjj....Sada deca u zakazanim terminima  u 21-22 h  kisnu pred SKOLOM cekajuci da im se neko smiluje.Vrata ostaju zakljucana.Za to vreme salu koriste rekreativci,KAO nastavno osoblje,samo im nesto to srdenjoskolsko osoblje premlado i nepismeno!Cela stvar ide dotle da se angazuje lokalni sanitarni inspektor,pa se na vrata okaci natpis :Zabranjeno za koriscenje trecim licima zbog sanitarne neispravnosti!Djacima skole nista biti nece :-) Kako,zasto?E...svlacionice nisu kako treba.Tek ih je klub okrecio ,a vec je NEKO isarao zidove!

I sada se mi zalazemo za sport,za ne drogu,ne alkohol,za zdravu i pametnu decu...lepu im poruku upucujemo !

Opstinski rukovodioci (koga vode za ruku da mi je znati...)se slikaju za novine i televiziju tokom raznih promocija Kokte i Sinalka...IGRAJ ZA ZIVOT-DROGA NE....BUDI KOSARKAS !Budi licemerni prevarant!

A deca kisnu...i proslog vikenda pobedise sve cetiri kategorije u gostima!

http://www.kss.org.yu/pag/home.php?lang=ser

Kako ce biti ovog vikenda-videcemo.Od ovolikog grada,skolskih sala,Hale sportova decaci nisu imali ove sedmice ni jedan trening zbog nedostatka prostora!A da nedostaje prostora,nedostaje!

A gde su ostala deca sportisti,muzicari,pisci,glumci,slikari...mogla bih reci da je to za neku drugu pricu,ali nije.Sve je to jedna prica kojoj mi sami kumujemo.

Bila sam trudna,mobilizacija u punom jeku.Osluskivala korake nocima pred vratima i molila Boga da pozvone kod komsije...uzas.Gadila se sama sebi zbog toga,ali ko te sta pita.Nisu pozvonili nikada na nasa vrata.I  bez toga je u nama sve zvonilo na uzbunu.Sednes,saber i oduzmes i shvatis da si nula na nuli,da je to sve sto ces imati da ostavis u amanet.Citavo nase drustvo je bilo u istom sosu.Nismo se mirili sa sudbinom.

Pokupili ono malo vesa,praznog novcanika(plata je bila cele 2 marke)i prepuni ljubavi i elana krenuli u svet.Svet nas nije blagonaklono docekao.Bili smo Srbi.Zlavi.To nam je bila najveca mana,sve mi se vise cini u tim nezamislivim godinama i jedina.Mladi,zdravi,obrazovani...uzese nam samo zdravlje.Trebala im je nasa fizicka(jeftina)radna snaga.Ucila sam Italijanku ,manje obrazovanu od sebe, kako se svasta ,kod nas,u Srbiji,radi.Nije mi bilo tesko,nije me bilo ni sramota.Zavrnem rukave,pa ribaj,tresi,prostiri,peglaj,kuvaj...Sve sam mogla tada.Mali smeskovic je za manje od mesec dana naucen da se krsti kao katolik dok su mu roditelji rintali.Do podne ovako od podne kako mama kaze.U ime Oca i Sina i Svetoga Duha...Amin.Sine moj...A ti si, radosti moja raspevana, svoju fakultetsku diplomu nosio kao krst.Nema posla ako prijavis obrazovanje ,skup si obrazovan,operajo,to njima treba.Kao s pocetka proslog veka klestima vadio odlivke iz uzarene peci koja je lila kljucali aluminijum...Tvoja mlada koza posuta ranama,prskajucim plihovima srebrne boje metala.

I opet smo se smejali.Mislili niko nam nista ne moze dok svo troje pljeskamo rukama po vodi...I te veceri cekali smo te napunjene kade da se radujemo,da se poigramo,rasteretimo,volimo.Da grleci majusno telo speres svaku muku,da grleci te skupimo snagu za sutra.Sutra koje nikada nije doslo.Nase nostrifikovane diplome i kucica u cvecu...

I eto...nisi mi poginuo u ratu.Nas rat je ubijao suptilnijim metodama.Mi smo,ti pre svega,kolateralna steta bivseg rezima i njegove glasacke masine motivisane nevidjenom gluposcu ili krvavim parama.Procitah kod Helen pre par dana...prodao si me za sitan kusur.Kako je zabolelo.Nisi ti prodao mene...prodali su nas drugi budzasto. Oni koji su mislili samo na svoje guzice.Ti s roditeljima pod zemljom i ja s dvoje seoskih ucitelja hteli da budemo pobednici...

Bice ON.Pobednik  sebi.Sece kolac i krsti se zbog tebe.Spaja vas krsna slava.Poreklo.Prezime.Tvoje nasmejane oci i zvizduk pod prozorom naseg raja.Raja koji je prestao to biti jedne vrele junske veceri...

OCE NAS KOJI SI NA NEBESIMA,DA SE SVETI IME TVOJE;DA DODJE CARSTVO TVOJE;DA BUDE VOLJA TVOJA I NA ZEMLJI KAO I NA NEBU;HLEB NAS NASUSNI DAJ NAM DANAS I OPROSTI NAM DUGOVE NASE KAO STO I MI OPRASTAMO DUZNICIMA SVOJIM;I NE UVEDI NAS U ISKUSENJE,NO IZBAVI NAS OD ZLOGA.

I od ovog danasnjeg rezima koji sve moje drugove,bisere rasute po celom svetu,ne zove nazad...naprotiv,deci  nasoj pokazuje vrata...mars u finu materinu....

Imam ja svasta.Izmedju ostalog mesto na gradskom groblju koje uredno odrzavam i redovno placam.Nije to mala stvar.Eto, vec 10 godina sasvim sam stambeno obezbedjena i na ovom,a vala bicu i na onom svetu.U svakom pogledu :-)

Najvise sam se smejala dan posle sahrane mog muza,ma sve mi je bilo smesno.

Sedam dana je pocivao u nekakvoj hladnjaci i ja ama bas nikako nisam mogla do njegovog mladog, ukocenog, raskomadanog tela.Cekala sam ga da se vrati.Da zagrebe po vratima kao stene nas znak raspoznavanja.Jedini znak koji sam uspevala da raspoznam je da moram ostati na nogama.Grlila sina i dugo cutala bez suza.Presusile za vjek i vjekovma.Usledilo je dugo ,nehumana ,putovanje u zemlju Srbiju.E kada sam ga spustila u nas zajednicki grob,srce mi je stalo.Vratili smo se kuci.Kojoj kuci,cijoj kuci,zasto kuci?!Kruci je bio samo krst i drveni kovceg,u njemu metalni,u njemu on...U njima ceo moj zivot.Uzet.Otet.Sapet.

Gledah ljude oko sebe kao karikature,Sunce koje zeze...i puce smeh u meni.

Grli me neko s ledja i na dlanu pruza crni prezervativ...eej,to je za udovice mala...

Otada se lomi moj smeh o zidove.Ma nek ide zivot....

Ziva sam.ZIVA !Ziveli!

I smejem se :-)))))

Teska,puna kostanih opiljaka,

lezi u krilu staracka ruka.

Na njoj je ocrtana

modra grana vena

i azbuka bora,zamrsena.

Tek kad se digne detetu do zatiljka,

zasvetli se i prene

kao zalivena biljka,

otoci se otrov i umor iz vena,

opiljci kostiju se spoje,

legne zglob u zglob.

A cim dete ode,

ruka opet klone

i padne u krilo

kao u grob.

Ovo je bio dan....

Jos zatvorenih ociju pustila Sunce u pogled....kako da ne!Padala kisa.Pravo novembarska.Ma nek je padala.Eh...kada bi svako radio svoj posao...nego eto i novembar zajebavao,do jutros.A sad bez zezanja.Kad bi se zezali.Danas mi niko nije umro,danas mi se niko nije rodio,danas mi niko nije ostao bez posla,danas mi niko nije kupio auto,danas za mene nema dobitaka na lotou,danas nema gubitaka na berzi(samo malo,da ne ureknem trosadzijski gen),danas je Masa dobila svoj prvi zub...

Uvek ima nesto.

A ja danas imam lakocu postojanja u kostima.Zena pod manom ima kostobolju.Znam lek za upalu misica,glavobolju,znam sta da radim kada mi je muka i kad me boli zub...progutam ranisan kad varim tesko svarljivo,ksalol kada srce hoce da me ubije,znam i neke babske lekove.....samo za kosti-nista!Znate li nekog ko namesta kosti? Mora da je od vlage u vazduhu...

Valjda ja znam kada ih bolno osecam!Osecam ih kao da su moje :-)Mislim da prelazi u hronicno...jeeee!!!

       "Jao mama,pa ovaj Deda Mraz ima iste oci kao Gasa !"Gasu zaboleo stomak od smeha pridrzavajuci bradu da mu ne spadne :-)))

             "Juuuupi,bio je Deda Mraz,vidi mama,vidi!Koliko poklona!A i pojeo je tortu koju smo mu sinoc ostavili ispod jelke!" A mama sve deblja Mrazica :-))))

Secam se TOG Bozica kao da je juce bio.Prve komsije,bracni par koji 10 godina nije imao svog poroda, doneo je Tamaru iz Zvecanske.Bukvalno su nam je doneli,iznenada.Kao da je Deda Mraz spustio u nase ruke.Rekli su da ima 6 meseci i da je iz studentske veze,te su je roditelji napustili.Gledali smo u nju kao u cudo Bozije i plakali.Matori ljudi ,a placu zagrljeni kao deca.Bila je jako ozbiljna.Znala je samo za mleko na kasicicu.Nije umela da sedi,ma u rukama si imao osecaj da drzis toplu veknu,potpuno ne razvijenih misica.Njen plac zvucao je kao maukanje maceta.Da se osmehne nije znala.Beskrajno smo je voleli.Bila je nasa zvezda padalica,eh da makar nije pala...Naucili smo je da sedi,da stoji,hoda,da crta,zvace i guta...Tragovi strasnog pocetka njenog zivota ogledali su se u lepljivom privijanju,ako bi je uzeo u narucje i licu koje je jedva sebi dopustalo osmejak krajickom usana,ako se bas potrudis oko nje.Za njen drugi rodjendan shvatismo da njene decije bolesti i nisu decije.Ispostavilo se da ima urodjenu genetsku bolest(cije ime ne umem ni da izgovorim) i pocinje hod po MUKAMA.Sve osim surutke i projinog brasna(a kasnije ni to)je prolazilo kroz zidove njenih creva i pretvaralo se u otrov i njenu smrt!Ubijali smo je dve godine hranom i picem a da nismo to ni znali!Naredne tri godine su pakao.Za nju jadnu i namucenu uzas.Provela ih je na Istitutu za majku i dete,hraneci se,ne hraneci se,bolujuci od raznih bolesti i infekcija.Njena mama,jedina za koju zna raspadala se u bolu njisuci je bolnickim hodnicima.Preselile su se u bolnicu.Tata je ziveo na relaciji kuca bolnica,i po tri puta dnevno odlazeci tamo ovamo....Suze,bol,bolovi,neverica,ljutnja,strah,sazaljenje,otpor...kako smo se samo radovali kada bi na nekoliko dana dosla kuci.Krili hranu,a ona moljakala za malo sargarepe...Voljena nasa.Namerno cu sada prestati da pisem o tom periodu,ko zna sta je muka,shvatice.

Napunila je pet godina i...otisla.Andjeo medju andjelima.

Volela bih da znam sta je Bog mislio dovodeci je na kuglu zemaljsku?

Sta je to nama porucio?Da smo sebicni?Cemu nas je ucio?

Upoznala je ljubav nasu,ali i namucila se teskih muka.

Ponekad mislim da je bolje da je odmah umrla.

Uvek pomislim da smo je trebali pustiti....ljubav mala.

Ostao je trag na srcu.Nasi tragovi su od bola.A tek na dusi mog deteta,prigrlio je bio Tamaru kao svoju.Ja sam kriva.Ucih ga da voli.

I ne verujem vise u Deda Mraza.

Evo,zatrpavam... Stvarno me smorile sve tuzne price ovoga sveta.Tu covek nema sta mnogo da mozga,pomogne i cuti.Ili se skloni.Da ne smeta.

Zao mi je sto sam podlegla pritisku citajuci tudje price(a danasnji postovi su nabijeni ruznim ),pa uznemirila sopstvene duhove i utonula u mrak.Rado bih izbrisala prethodni post,ali nekako mi to ne ide.Istina je retko zajebana stvar.Valjda sam htela da celom svetu stavim do znanja da svako ima svoju muku.Najvise me nervira recenica - ni drugima nije lako!Nisam za kolektivno samoubistvo vec za akciju!Moja majka ume da kaze da sam bezosecajna.Ja?! Ma kakvi,nego od kukanja nema vajde.Umesto da zajedno placemo izabracu opciju kontre.Odoh da se smejem!Pa ima valjda i koja mrvica radosti za nas !

Zivi smo bre :-)

Bolest,smrt,ludilo,alkoholizam,depresija,ubistvo,samoubistvo,apatija,bes,Tamara...eh Tamara,nasa Tamara je umrla u 5-oj...nedajte ljudi!I gde da se sakrijem...ovo mesto danas nije za zivot!Evo,raspizdeh se skroz,SVE  me aveti pohodise...dajte neku veselu!

Posle dobronamerne sugestije evo i kratkog uvoda:OBAVESTENJE O RTV PRETPLATI dobila sam u vidu letka uz ovomesecni racun za struju.Mozda stigne jos nesto uz racun za vodu,grejanje,djacku uzinu,kablovsku,telefon,odrzavanje...sta je to 300 dinara? Strasno.

"Pravo na oslobadjanje od obaveza placanja RTV pretplate na osnovu cl . 82. stav 1,tacke 1,2 i 3,imaju domacinstva,vlasnici prijemnika ciji je najmanje jedan clan:

1 invalid sa 100 % telesnog ostecenja;

2invalid sa manje od 100 % telesnog ostecenja,ako mu je u skladu sa odredbama posebnih propisa,priznato pravo na dodatak za tudju negu i pomoc;

3 lice koje je trajno izgubilo sluh ili slepo lice."

HAHAHAHA....A pazi sad OVO :

"Postovani,RTV pretplata je civilizacijska tekovina u svim evropskim zemljama...."

UAAAAAAAAAAAAAA  BREEEEE!UUUUUUUUUAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!!

Ja sam i gluva i slepa i LUDA,pritom, i ne zivim u Evropi...dugo ovo putovanje u J(ebenu)evroopu i ...u picku materinu odstampali su letak na CIRILICI !!!!

Kako se sve moze kad se hoce....cinizam do jaja!

U nasem jeziku se prilikom odlaska najcesce upotrebljava izraz POZDRAVLJAM SE.

I zaista,pozdravljamo se svakodnevno s razlicitim ljudima i u razlicitim okolnostima.

Ipak,postoji jedan odlazak koji pozdravljanje ne trpi.On trazi OPRASTANJE.

Uzasno je tesko oprostiti se.

U proslim godinama nisam nikada o tome razmisljla na taj nacin.Nisam ni umela.

Ali,sve se da nauciti.Zahvaljujem mojoj dragoj Ceci koja je svoj posao odradila profesionalno.Cvrsto,ali i izuzetno nezno ukazala mi je na taj put.

Danas,poznajuci ga,koracam njime.

Oprastam se.

Svaka misao i svaka radnja u tom cilju donosi bol,donosi patnju,grli tugom ..

onda se taj til od dima proslih vatri lagano razmice i uz blazeni osecaj slobode ustupa mesto novom pozdravljanju.

Za manje mastovite,ili malcice lenje...poenta je u sinhronizaciji.

Kao voznja automobila.Kvacilo,kocnica,kvacilo,gas.

Jedno bez drugog ne mogu.

Oprastam se...i radujem se.

 Zaronis i izronis ... svoj.

Mrak,kosava brije...i nas tri,sestre,zagrljene,upleteno klupko od suza,bola,strahova i nadanja.Prokletstvo,sta li je...I to na Mitrovdan.Potomci nekih starih gresnika,eto to smo mi.Zar je to zalog za buducnost ove porodice?!Jednom se mora prekinuti ukleti krug.Da deca nasa izadju iz njega.

Kazu da je najteze sagledati sebe i krenuti od sebe.Biram tezi put.

Cvrsta,savitljiva,a ipak lomljiva dragocenost.Ta su blaga na najvecoj ceni.Samo to blagu ama bas nista ne znaci.Lagana,blistava,dostojanstvena zaslepljujuca lepota.Krsilo me je zestoko,ostavljalo tragove,lepila sam otpadajuce krhotine,jer vredno je vredno,sto starije to bolje...Za cije pare...nemam pojma.I svaki put kada pomislim da je gotovo, sve krece iznova.Neverica,bol.Teska tisina i duboka praznina.

Zar sam se na Boga kamenjem?Srecna sam sto umem da volim,recenica koja me kiti kao patina.Cilj moje ljubavi je ljubav.Da..davno je izgubljena ambalaza zakulisanosti.Bez kalkulacija i onda kada prosta racunica ukazuje na manjak.GLUPOST.Prihvatim minus i odatle krecem iznova.Nikad  iz pepela,dok ima snage na mojim vrhovima gorece vatre.Oganj od novog sna.Ne podnosim nastavke.Pacvork nije moj talenat.Kada imate dobro drvo,uvek se mozete brzo i lako ogrejati.Zato ja prvo ocistim loziste i slozim kvalitetan ogrev....ne dzaram po pepelu i ne raspaljujem ugasli plam.

Treba biti pametan.Razumem.Neko je nekada negde zabelezio da sam ja ta koja ce zbog ljubavi uvek patiti.Ne zato sto nije voljena,vec zato sto je voljena iz druge perspektive ,uvek iz neke udaljene ,nedodirljive galaksije.Kada jednom naucis lekciju,prihvatas i udaljenost svetlosnih godina kao dar s neba. Kada jednom naucis lekciju,ne sklanjas se u zavetrinu,ne pokazujes supalj odjek kojim odzvanjas...povlacis se u sebe,iscezla a da niko to primetio nije.Prebogate duse i praznih ruku.Gledaju me ljudi i vide samo ruke.Gledam i ja u dlanove.Prazni....sa duuugom linijom zivota.

Iako si na prvi pogled racionalna osoba, posto si Devica, na zalost sve si samo ne to. Izrazito si emotivna, sve primas k srcu i puno patis. Dosta si zatvorena, subjektivna, tako da moras malo da se zapitas da li u tome ne preterujes.

 U odnosu prema okolini stvaras distancu, mozda nesvesnu iz prostog razloga sto si preosetljiva i po prirodi perfekcionista. Moras da naucis da svi ne misle isto kao ti, da vezbas u ostvarivanju komunikacije, jer jako lepo locirana Venera, u svom sedistu u Vagi od tebe to zahteva. Ona zahteva stalno prilagodjavanje okolini. Bojim se da si od toga malo umorna. Mesec koji je takodje u Devici je sklon ucenju, novim idejama, ali i sukobljavanju razuma i osecanja, hipohondriji...

 Plasis se kritike, jer sama volis da kritikujes. Mars u Skorpiji ti daje puno seksualne energije i uopste on moze da u tebi aktivira latentne strasti, cak i destruktivne prirode. Sve zavisi od tebe u kojoj meri ces svoju energiju usmeravati. Ukoliko je ne budes trosila na adekvatan nacin onda ces se razboleti, jer ce se ona vratiti autodestruktivno. Ne samo zbog toga sto ti je Sunce u Devici, vec postoje drugi pokazatelji koji to potvrduju sklonost ka verbalizaciji stvari. Za sve zelis da nades pravu rec,pa me ne bi zacudilo da ukoliko nemas kome da se poveris pricas sama sa sobom.

 Potreba za sigurnoscu je naglasena, pa ukoliko zelis da je ostvaris moras da se angazujes u svetu. Ti ne mozes da zivis sama, jer si na cudan nacin OSECAJNA. Ne izrazavas se slobodno. Izlaz za stanje u kome se nalazis treba traziti u bavljenju javnim radom i kontaktima sa drugim ljudima. Zbog cegasi malodusna?

 Podznak Rak zahteva porodicu, ali posto si i na tu temu perfekcionista radije ces se odluciti da budes sama nego da ti neko do koga ti nije stalo kvari osecanja. Volis dom, da kuvas, spremas, dobra si domacica. Novac zaradujes na kreativan nacin. Postoji mogucnost da tvoje radno mesto bude u kuci i to ce biti za tebe jako dobro. Iako sijas u  oblasti para, moras biti oprezna, jer te zbog losih aspekata mogu ocekivati prevare i pogresni poslovna ulaganja. Ali, kad to znas, onda ces ukljuciti razum, Device, i izbegavati slicne situacije.

 Rekla sam da sama ne mozes, pa je pozeljno da imas nekog pored sebe, ali se sa njim ne treba previse zanositi i od njega previse ocekivati. Upravo kad su emotivne veze u pitanju treba ukljuciti razum i shvatiti da si do sada bila prevarena. Razlog nisu bili oni, vec tvoja osobina da ih idealizujes i pripisujes im osobine koje nemaju. Ni sa prijateljima stvari nisu sjajne.Ali posto moras da se integrises u zajednici, ne samo zbog Venere u Vagi,vec i zbog vecine planeta u drugom kvadrantu nikako nemoj da zapostavljas prijateljstva.......  samo deo,radoznale mene.

 Malo mi je reci i uvek malo ljudi(probranih dakako) i uvek malo.....DOKLE?!I necu da pricam sama sa sobom...ura za mojblog :-)))

 Vreme ne cini cuda.Prolaze godine,a meni uvek isto.

Rekli su mi da je to moj mentalni sklop.Jebem ti sklop kada mi radi o glavi!

Stalno su me nesto ucili da ne verujem ljudima,da pazim sta pricam,da budem tajanstvena,oprezna i da se blago teleci smeskam.Jebi ga,los sam ucenik tih belosvetski poznatih i priznatih ljudskih vestina.

I celog zivota ista prica.Ja srce na dlanu...pljas! I petom (cak)dobro nagazeno!Eto ti naivni idealisto!Savrsena odbrana glasi-nek je meni savest cista,a ko zloupotrebi-ma odlicno!Ucini(la)o mi je uslugu i oslobodi(la)o pogani!

Nista ovo pisanje  ne valja...kruzim kao kisa oko Kragujevca.Distanca..mora malo ;-)

Imam ja svoje bisere od ljudi koje ljubomorno cuvam.Zato im pomalo i cutim,da ih ne sekiram.Stitim ih od lose energije.Tako se to radi kad volis.

Hocu da kazem, rekose mi da treba na vreme i dobro nauciti lekciju prezivljavanja....odmah djonom i u oklopu.He...meni bi nasli rupu,taman da sam zamandaljena od glave do pete :-)

 Pravilo Doroti Parker

Ako si neotesana i puna gorcine,ako maltretiras postene ljude,ako je svet za tebe obicno smece,ako se sebi ni najmanje ne svidjas,ako ti je kuca tesna,ako ti i sama pomisao na nekog muskarca izaziva mucninu,znas da se upravo opet zaljubljujes.

 Lerdov zakon

Ljubavno pismo je najbolje ne poslati

 Dzejnina definicija

Ako zelis ,a ne zelis,ako shvatas ali ne shvatas,verovatno je posredi ljubav.

Kada nisam imala rec za sebe, i za tebe ,dozivah te ciklusom cetiri godisnja doba dugih nam dugih godina .I ma sve licelo na igru i slobodnu volju,smenjivahu se tacno utvrdjenim redosledom nase mene.Svemir jaci od nas.Pamti.Tek smo zvezdana prasina na severnoj hemisferi.

Ne plasim te se jeseni!Mozes da fijuces kosavom i severcem i da se duris ruseci crepove sa krova moje kuce,da places dosadnim kisnim suzama kvaseci mi srce potopom,namrgodis se sivim,najsivljim oblacima,zagrmis zloslutno i sevnes od besa,ma svejedno mi je.Grakces!Neces me izbaciti iz novostecene ravnoteze!Naoruzala sam se do zuba stoletnom energijom medju slovima,bojama duge medj' koncima,dodirom svilenih nota,aromom egzoticnih cajeva dalekih zemalja i sakom lipe,kamilice i nane,s malo ruzmarina pod jastukom.Smese mi se i namiguju bezazleno porocne jabuke na ormanu iscekujuci dunje zute od Sunca,jesen stize dunjo moja....Crveni vuneni cilim i plamen  manastirske,vostane, svece.Miris orahovine koja ce iznova rasti.Smejacu se grlenim smehom do mnogih ljudi,ogrtati salom od magle klizeci i nestajuci iz tvog,tako uzanog,vidokruga,i gaziti lakim korakom zaranjajuci stopala u opalo lisce tvoje mladosti.I ne mozes mi nista dok lenjo klizis,fol,ledenim kapima niz pramenove moje duse.Ne mozes mi nista svojom prevrtljivom snagom i prevarama.Pomeri se s' mesta da te jos i ne ureknem bosiljkom ,djavole crni nad mojim celom!

Sklopimo primirje ti i ja.Vreme je.

Jer evo,ja zavoleh jesenje boje i bez tebe.Pokrstih te i poskropih svetom vodicom.Ti sad spavaj.U snovima ces uvek imati srce moje za svoje.JA sam SADA budna.Snovi moji sirom otvorenih ociju uzdizu do neslucenih visina .Kada sklopim oci pronacicemo se u beskraju nase varljive,retko pitome,cesto sulude ljubavi.Nazdravicemo svakom trenutku i svakom bicu koji nam dade zrnce radosti i zrnce mudrosti.Gledacemo se u oci i znacemo da je vredelo.

Pisah o pocetku pisanja pisama.Eh...u to vreme nije bilo ni telefona u svakoj kuci.Ako si hteo nekoga da vidis i da razgovaras morao si da pises.Ako je taj neko bio blizu,onda bi se usmeno dogovorili i svi razgovori bili bi vodjeni oci u oci.Tada nije bilo skrivalica i igranja zmurki iza monitora.Trebalo je imati petlju i reci u oci.Ljutila bih se i na SMS da mi nije srcu mio.Dakle,subjektivna ja po obicaju.

 Pocetkom i sredinom devedesetih, u vrtlogu sveopsteg ludila, razisli smo se po svetu.Telefonska slusalica,a za entuzijaste i papir i olovka, postadose jedina spona s ljudima, dragim srcu, koji se rasuse po svetu.Behu to tuzne godine.Grcevito smo odrzavali kontakte.Zivoti su nam zavisili od  podrske i osecanja pripadanja koje smo jedni drugima ulivali,a bili rasuti ko biseri...baceni svukuda.

Pristigose racunari i tesko breme postade mnogo lakse.Radovala sam se kao malo dete kada sam omogucila sebi svakodnevno komuniciranje s meni dragima ..Aca,Goca,klinci,Misha,Dejan,Suzana,Baja,Vera,Goca , Nenad,Estela,Nesa i Dragana,Bilja i Goran,Milena,Zoran,Dusan i Ana,pa Jelena i Basa.....vise ih je "preko" nego ovde.U tom trenutku fenomenlan,savrseno pozitivan izum.Otkrice veka,za nas zaostale u razvoju.

Vremenom ,uhvatih sebe,kako mi se komunikacija svodi ,sve vise i vise, na pismenu.Sto zbog usamljenosti,sto zbog pomanjkanja adekvatnih sagovornika mimo interneta.Pocese da slecu i neznani.Usamljeni,neshvaceni,razocarani,radoznali...Duge noci skratise se na minimum.Potrajalo je i to neko vreme,ali kao sto i sve ostalo dozlogrdi,dojadio je i internet u toj funkciji i pokazao i svoje lose strane.Interes je poceo da bledi.Vratih net primarnoj svrsi,zadrzavajuci pri tom i korisnost mnostva informacija dostupnih u delicu sekunde.To bi sada trebalo biti ono pravo.

Citam i po malo pisem.... I stalno mislim kako ovaj 21 vek i nije nesto.

Zaboravljam razgovore radi razgovora oci u oci.Zaboravljam susrete na onom mestu tacno u ono vreme.Zaboravljam da se moramo gledati kada razgovaramo o nama.Zaboravili da budemo hrabri i kazemo glasno.Da budemo vidjeni (ha...transparentni)sta i kako mislimo i cinimo.

Zloupotreba tastature,telefonskih veza i ljudi.

Oduvek sam volela pisanje pisama.Moja draga majka mi je usadila tu ljubav .Krenulo je tako sto sam pisala pisma "Politikinom zabavniku".Onda nesto piskarala omladinskim casopisima...Komunikativna i drustvena lako sam sklapala poznanstva.Drustvo sa mora,sa radne akcije,neko koga sam slucajno upoznala u busu za BGD....Razmenili bi adrese i tako bi krenulo...Godinama.Moj postar,Mida,jedno simpaticno uvek veselo lice ponekad je dolazio svaki dan.Dovlacio na svojim ledjima u onoj ogromnoj postarskoj torbi pisma,razglednice,knjige porucene pouzecem BIGZ,NARODNA KNJIGA,MLADINSKA KNJIGA....,zenski casopis "Svijet" iz Zagreba, na koji sam bila pretplacena...Sprijateljili smo se i redovno zajedno pili sokic,a kasnije i kafu...Alkohol je uvek odbijao.Zabavno je slusati ga o sveme sto je tog dana cuo raznoseci postu.Godine 1987. je bio prilicno aktivan.Svakodnevno sam razmenjivala pisma s mojim vojnikom.Dusu smo mu uzimali iz dana u dan.A onda se vojska sluzila 12 meseci...malo u Strumici,malo u Stipu.A nije bilo ni mobilnih telefona.

Godine su prolazile,samo je moje dopisivanje opstajalo.

I kao sto u zivotu vecine zena biva,jednog dana promenila sam adresu.Prvo sto sam uradila bilo je  da sve svoje prijatelje,a i sire ,obavestim o toj promeni.

Ne zadugo,zvono na vratima,dva puta(postar uvek zvoni dva puta jel ?),otvaram vrata i imam koga da vidim!

Moj postar Mida!Promenio je reon,moj stari devojacki, za reon u kome je moja nova adresa g-dje! Eto njega nasmejanog,  ponovo s lepezom razglednica koje mi stizu iz celog sveta ,mirisljavih pisama,kataloga  i nesto od DERETE.

Naravno da smo zaseli,ispricali se(postari su nepresusni izvor informacija,definitivno) i dogovorili sve cake tipa...a kada nisam kod kuce,ma znas vec....uz solju kafe.

I tako to traje i traje...vec ga sustizu godine,muci ga dostava NECKERMANN-ovih kataloga,uz sve racune ,bankarske i druge izvestaje....al' osmehne se svaki put kad mi pruzi pismo.On je postar koji bi zaboravio kako izgleda pismo,razglednica,cestitka da nema mene :-)A ja...jutros poslah jedno zeleno pismo, kao odgovor mojoj Jeli cije sam pismo dobila juce.Pre neki dan ode razglednica u Osijek...a za mesec dana krece kicenje novogodisnjih i Bozicnjih zelja....ih sto je tada veselo!Niceg lepseg od dodira koverte medju prstima,mastilom ispisane reci osobe koja te voli.I koja uvek ima jos nesto da ti kaze .Gde god posla,poslala sam razglednicu onima koje sam na to navikla.I oni meni.

Moj postar Mida i ja smo specijalni prijatelji,ma skoro k'o familija.

U poslednje vreme je poceo da poboljeva i bas brinem za njega.Otisla mu kicma,prosirene vene,a i pritisak ga zeza...koliko on kilometara predje,pod teretom,po Suncu,kisi,mecavi...nije ni cudo.Mozda je vreme da se odmori.Sada dolazi u drustvu mladica koji se zove Sale.Sale nosi postarsku torbu.Kada Mida ode u penziju,Sale ce biti moj postar.Vec se osmehne od uva do uva kada me vidi,u torbi uvek ima nesto za mene.

To su ljudi koji u zivotu mnogo znace,a cesto ih jedva primecujemo.

Sada bih mogla da pisem o onoj baki sa pijace kod koje kupujem voce i povrce svakoga jutra,pa o svom frizeru koji je totalni siz,neverovatni zivor nadahnuca i dobrog raspolozenja....sta bih ja bez njih?

Bese ovo dan mrtvih i dan zivih...onih koji su mrtvi-mrtvi i onih koji su zivi,a mrtvi za mene...zasto li su mi zivi-zivi  postali tako malo vazni?!

Verovatno zato sto umem sa mrtvima.Svejedno mi je.Ako opet neko umre ,za mene, znam kuda cu sa pokojnikom.Na oblak gde su oni koji me vole..pa nek vide sta ce sa njim.

Nije lose kada znas da smo smrtni...sta cinio i gde bio,kakav god bio, pretvorices se u hranu za crve.Duh ce ti lebdeti i uvek cu moci da zatvorim prozor svog cardaka,da te ne pustim da udjes.Privilegija.Zato me nije strah.Zato mi se moze.Duhovi prepuni ljubavi grle me i stite.

Svi moji sveti.

PS.Jos kada bi se dusa obazirala na prozore i vrata....

Arsen Dedić - Sve sto znas o meni

Ono sve sto znas o meni
To je stvarno tako malo
U d'vje rijeci sve bi stalo
Kada pricala bi ti

Ono sve sto znas o meni
To i drugi ljudi znaju
Sto mi ruku samo daju
Il' na pozdrav mahnu tek

Ne znam dal' dan ce doci
Kad' cemo sami ostati
Kad' cemo dugo pricati
Jedno drugom sav, sav zivot svoj

Jer ono sve sto znas o meni
To je samo stara prica
Ja sam jedan od mladica
Koje vidas svaki dan

Arsen Dedić - Čistim svoj život

Čistim svoj život, kroz prozor, ormar stari
čistim svoj prostor od nepotrebnih stvari

Gdje li sam ih kupio?
Gdje sam ih sakupio?

Čistim svoj život, petkom odvoze smeće
kada se nada budi, i kad je blago veče

Gdje li sam ih kupio?
Gdje sam ih sakupio?

Čistim svoj život od onih šupljih ljudi,
kojima vjetar huji kroz glave i kroz grudi.

Gdje li sam ih kupio?
Gdje sam ih sakupio?

Čistim svoj život, da spasim dok je vrijeme,
malu jutarnju nježnost i gorko noćno sjeme

Gdje li sam ih kupio?
Gdje sam ih sakupio?

Čistim svoj život od prividnog svijeta,
od ljubavi bez traga, od jeftinih predmeta

Gdje li sam ih kupio?
Gdje sam ih sakupio?

Čistim svoj život, to hrđa je i tmina,
i osta'ću bez ičeg al' bolja je tišina...